Dan kada je otišao Milošević

559

Prije 18 godina okončana je vladavina predsjednika Srbije i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije masovnim demonstracijama u Beogradu.

Tog 5. oktobra 2000. na velikim demonstracijama okončana je Miloševićeva vladavina i taj dan se smatra prekretnicom u novijoj srpskoj istoriji.

Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio priznati rezultate izbora za predsjednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Na izborima 24. septembra 2000. godine on je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice. Demonstranti su na plato ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.

Otpor policije kratko trajao

Već u prijepodnevnim satima policija je upotrijebila suzavac kako bi spriječila demonstrante da uđu u Skupštinu, ali bezuspješno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala pružati otpor i mahom se pridružila građanima. U večernjim satima 5. oktobra građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsjednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posljedica srčanog udara. Povrijeđeno je 65 ljudi.

Poslije 18 godina, tadašnji učesnici u vlasti Slobodana Miloševića ponovo zauzimaju najvažnije položaje u državi.

Portparol postao ministar

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u to vrijeme bio je ministar informisanja, potpredsjednica tadašnje savezne vlade Maja Gojković sada je predsjednica Skupštine Srbije, bivši istaknuti član Jugoslovenske ljevice Aleksandar Vulin ministar je odbrane, dok je portparol Miloševićeve Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić ministar spoljnih poslova.

Koštunica, koji je, kao kandidat DOS-a, izabran za predsjednika SR Jugoslavije, povukao se iz politike, a premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije.

Milošević je umro 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, gdje mu se sudilo za ratne zločine, a njegova supruga i bivša predsjednica JUL-a Mirjana Marković nalazi se u Rusiji, gdje je dobila azil.

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

2 KOMENTARA

  1. Данас знамо да је у питању успјешно спроведена “обојена револуција”, преврат режиран у кухињи “дежурног увозника хаоса”, неподобна власт (или режим како је обавезно у тој кухуњи) је уклоњена и замјењена у том моменту послушнијом политичком опцијом.

    Слобо је дуго радио по жељама силника, додуше настојао је балансирати између добробити своје земље (гдје су се опет сударала два концепта, национални и бољшевички) и угађања силнику, ми у Српској смо ту често били колатерална штета, некад смо служили и за поткусуривање, а према становницима српског Сарајева у Дејтону се и јако огрешио. Било, прошло.

    Слобин гријех је наравно у томе што је постао непослушан силницима, заправо дошао је до оне тачке када више није било простора за даљње попуштање и извршење наредби креатора зла.
    И ту слиједи “обојена револуција”. За Србију је то увод у још несрећнија и турбулентнија времена, и тако је од 1918-а у континуитету сакаћена, једним наметаним расрбљавањем сакаћено је и само биће нашег рода, а након овог преврата имамо један суноврат, економски, морални, духовни, културни.

    Но за проливеним млијеком не вриједи плакати, ваља порадити на оздрављењу (моралном, духовном, културном) наше нације, тежак пут је пред нама.

Comments are closed.