Elektronske knjižice u vrzinom kolu?

912

 

Kancelarija za razmatranje žalbi BiH još vijeća o žalbama firmi “Planet Soft” iz Banjaluke i “Xsenonforte” iz Sarajeva na tender Fonda zdravstvenog osiguranja RS za izradu elektronskog zdravstvenog kartona i knjižice, težak oko 23 miliona KM, iako je rok za odluku prošao još krajem avgusta.

Ovu informaciju su potvrdili i u FZO RS napominjući da, iako je rok za odlučivanje mjesec dana, a tender je obustavljen 31. jula, odgovore nadležnih čekaju mnogo duže.

– Odgovor Kancelarije za žalbe još nismo dobili. Rok je, inače, mjesec dana, ali najčešće duže čekamo – kazali su u FZO RS.

U Kancelariji za žalbe BiH, pak, žale se da nemaju dovoljno ljudstva koje bi ovaj posao brže radilo.

– Radimo na tri lokacije i imamo mnogo žalbi. Ovaj predmet još je u toku i očekujemo rješenje na nekoj od narednih sjednica – kratko su odgovorili.

Koji je konkretno dio tenderske dokumentacije zasmetao “Xsenonforteu” i “Planet softu” niko nije želio da govori pa čak ni predstavnici ovih firmi.

– Ne bismo govorili o tome dok traje postupak. Svi čekamo odgovor Komisije pa ćemo onda znati više – kazao je direktor “Xsenonfortea” Adel Mešić.

Zašto je IZIS u RS četiri puta skuplji nego u Srbiji?

I dok službenici ne uspijevaju da riješe važna pitanja u zakonskom roku, a Fond zdravstva RS i firme koje su se žalile čekaju odluku, i dalje se postavlja pitanje zašto bi Republika Srpska jedinstveni zdravstveni informacioni sistem trebalo da plati četiri puta skuplje nego, na primjer, Srbija.

837469_zdravstvena-knjizica_ls

Poređenja radi, FZO RS je spreman da se kreditno zaduži za oko 23 miliona KM kako bi izradio zdravstvene kartone i knjižice za oko milion osiguranih u RS, dok je Srbija identičan sistem, za oko 6,8 miliona osiguranih, platila 5,8 miliona KM.

Prema tenderu, planirana je nabavka čak 3 000 novih računara, ali i softver kartice i čitači.

Ministarstvo zdravlja Srbije tender za izradu IZIS-a raspisalo je 2015. godine i tada se znalo da je potrebno umrežiti 8 000 računara. Kako su zdravstvene ustanove većinom bile opremljene računarima, dokupljeno je samo njih 500.

S druge strane, Srbija je svoj projekat prepisala od Makedonije, koja je formirala IZIS sa 2 500 računara, ili 500 manje nego što to planira FZO RS.

U FZO RS ranije su kazali da je zdravstvenim ustanovama u RS potrebno 3 656 računara, jer je 2 481 računar stariji od pet godina!

IMG_5683

Da apsurd bude veći, iako kupuju čak 3 000 računara ne znaju da li će im trebati, jer “tačan broj neophodnih računara biće određen glavnim projektom, nakon potpisivanja ugovora. Firma koja pobijedi na tenderu isporučivaće ih fazno i prema potrebama”.

U FZO, međutim, prilikom raspisivanja ove javne nabavke nisu vidjeli ništa sporno u milionskom trošenju i tvrdili su da su u ovu tendersku priču ušli potpuno pripremljeni.

U junu prošle godine anketirali su 53 od ukupno 77 javnih zdravstvenih ustanova i došli do podatka koliko je računara potrebno. Osim toga, kažu da je “Studijom ekonomske opravdanosti” utvrđeno je da glavninu troškova IZIS-a čini softver, uključujući i izradu i personalizaciju kartica za korisnike aplikacije i zdravstvene osiguranike.

Uslove ispunjavaju “Prointer” i “MMSCODE”

Javnost u RS glasno špekuliše da je ovaj posao namijenjen kompaniji “Prointer” te da je tenderska dokumentacija prilagođena upravo njenim opisima. U više navrata nezvanično je, bez konkretnih dokaza, isticano da iza ove firme stoji Igor Dodik, sin Milorada Dodika, iako je on to u nekoliko situacija demantovao. Kao drugi vlasnik spominjao se Slaviša Kokeza.

Takođe, dokumentacijom koja je u posjedu novinara, zahtijeva se tačno određena tehnologija baze podataka, koju može da ispuni samo američka kompanija “Oracle”, s kojom “Prointer” ima partnerske odnose.

Zlatni partner “Oraclea” je i “MMSCODE” Slavka Bojića i sinova vlasnika “Venera d.o.o.” koji su u odličnim odnosima sa predsjednikom RS Miloradom Dodikom.

Milionsko zaduženje uz gomilanje minusa

download

Iako je odluka o novom zaduženju odavno donesena, Fond zdravstvenog osiguranja je u julu zatražio od Vlade RS otpis 14,5 miliona KM, koliko mu je pozajmljeno sa escrow računa još 2008. godine.

Ukupan direktni dug zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj po osnovu kredita, poreza i doprinosa odavno je premašio pola milijarde KM.

Dugovanja poslodavaca prema FZO RS u posljednje četiri godine povećana su za čak 71 milion maraka, a samo u prošloj godini su porasla za više od devet miliona, tako da je ukupan dug na kraju 2016. dostigao gotovo 280 miliona KM.

Da je stanje izuzetno loše pokazuju podaci da je od 2009. do 2015. godine prihod Fonda zdravstvenog osiguranja (FZO) pao ukupno za čak 680 miliona KM zbog manje uplaćenih doprinosa za zaposlene i penzionere te smanjenja osnovice za poljoprivrednike.

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

1 KOMENTAR

Comments are closed.