Enrike Ferari – nagrađivani pisac koji čisti metro

595

Svaku noć, kada se metro u Buenos Ajresu zatvori, na scenu stupa Enrike Ferari, koji riba i čisti platforne. Međutim, Enrike Ferari nije samo čistač metroa…

Ovaj 44-godišnjak, sa velikim podočnjacima, je zapravo nagrađivani pisac krimi romana.

Njegova djela objavljivana su u nekoliko zemalja, ali je posao čistača taj koji “hrani“ njegovo troje dece.

– Život od pisanja? Nije dovoljan – priča Enrike za AFP.

Kao predstavnik čistača i drugog nekvalifikovanog osoblja u radničkom sindikatu metroa, on zaista budi radoznalost: odlikovani pisac koji nikada nije pohađao univerzitet?

Enrike je privukao pažnju svih medija, pojavljivao se na televiziji, gostovao na radio stanicama i dobio nadimak “metro pisac“.

Ali, njemu je dosta nadimaka.

– Razumijem da ljudima zvuči neobično, ali ja nisam neko nepoznato stvorenje. Postoji mnogo takvih među nama, koji su i pisci i slikari ili sviraju neki instrument – priča Ferari, čovjek vedrog duha koji se sam smije svojim različitim zanimanjinma.

– To je specifičnost kapitalista i buržoazije da misle da mi radnici nemamo kulturu – dodaje Enrike, koji ima nekoliko tetovaža, od kojih je jedna Karla Marksa na lijevoj ruci.

Piše kada je na pauzi

Ferari, poznatiji kao Kike, ima objavljenih pet romana i dve kolekcije kratkih priča.

Njegova misterija o ubistvu “They Look Like Flies From A Distance“ (“Iz daljine izgledaju kao muve“) osvojila je prestižnu nagradu Gijon, na festivalu krimi priča u Španiji 2012. godine. Objavljena je u Francuskoj, Meksiku i Italiji.

Prije toga je osvojio nagradu na Kubi za “What Was Not“ (“Ono što nije bilo“), politički triler postavljen u Barseloni za vrijeme Španskog građanskog rata.

U metrou on čisti smeće koje bacaju putnici, i baš u mračnom okruženju koja se opisuju u njegovim krimi pričama.

– Ja radim u napuštenom gradu. U univerzumu u kojem je uvijek velika gužva, ja dolazim kada se žurka završi – kaže on.

U kratkim pauzama tokom smjene, Enrike pali svoj laptop i piše.

– Pišem uvojek kada mogu. Mada sam preko dana više zainteresovan da pronađem vremena da se naspavam – dodaje.

Enrike je radio i kao pekar, vozač i ulični prodavac. Proveo je tri godine živeći ilegalno u SAD, prije nego što je bio deportovan, ali se vratio “za ruku“ sa novom knjigom.

Sanjarenje o Holivudu

Kao fan fudbalskog kluba River Plejt i rokenrola, Kike je odrasta u skromnom domu. Kada je imao osam godina, otac mu je dao knjigu “Sandokan“, italijanskog pisca Emilija Salgarija.

– Umjesto da sam maštao da postanem pirat kao Sandokan, ja sam maštao o tome da neprestano pišem, kao Salgari – priznaje.

Ali, Kike ne želi u potpunosti da ide stopama svog nekadašnjeg uzora.

– Salgari je na kraju izvršio samoubistvo. Bio je umoran od toga da mu izdavači “sišu krv”. Napisao im je pismo u kojem je pisao “ponudio sam vam oproštaj dok sam lomio svoju olovku” i to planiram da tetoviram – kaže Enrike sa malim prkosom u očima.

Uprkos nagradama koje je osvojio, Kike je na marginama na književnoj sceni, jer ga veliki izdavači izbjegavaju.

– Nema meni karijere od pisanja. Ali ponekad, prije nego što počnem da ribam pod, maštam da sam osvojio internacionalnu nagradu ili da Stiven Spilberg želi da snimi film po nekoj od mojih knjiga.

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

NEMA KOMENTARA