Igor Vukašinović za SrpskaCafe: Nisu znali kome se podsmijavaju! 

9325

Igor Vukašinović, kandidat Srpske demokratske stranke za skupštinu opštine Pale zbog sunačnih naočara sa kojima se slikao za zvanični predozborni plakat, u kratkom roku se našao na meti kritika, ali i podsmijeha na drušvenim mrežama, čiji korisnici u prvi mah nisu shvatili da se radi o prvom slijepom kandiatu neke stranke na lokanim izborima kod nas.

Vukašinović u razgovoru za SrpskaCafe kaže da ga je veoma potreslo što mu se ovo dogodilo, ali da se nada kako nije bilo zle volje i namjere da mu se nanosi šteta i da mu se neko ruga zbog invaliditeta.

– Više ljudi mi je reklo da se neko šali na moj račun.  Slika se pojavila, a onda su ljudi počeli da je dijele po automatizmu ne znajući pozadinu priče. Dosta ljudi je vidjelo moju sliku u prilozima u kojima su bili neki koji su pomalo smiješni. Neko nije pročitao da ispod slike piše ratni vojni invalid. Ja sam onda odlučio da se obratim javno i da se ta greška učinjena prema meni ispravi. Sunčane naočari sam na toj slici nosio kao slijepo lice, ne iz nekog hira ili drugog razloga – rekao je Vukašinović u razgovoru za SrpskaCafe, koji je takođe prenio sliku sa drugih portala, ali je i uklonio čim je informacija da se radi o slijepoj osobi, uz izvinjenje zbog pretprljene štete.

Vušašinović kaže da ne zna šta je bila svrha, želja i potreba onoga koji je prvi to objavio u šaljivom tonu.

– Ta je slika bila na listi kandidata SDS-a za Skupštinu opštine na lokalnim izborima na Palama. Ja sam jedini slijepi kandidat za odbornika u RS, moguće i u cijeloj BiH. Tog koji je prvi objavio moju sliku i narugao joj se, možda bi zanimalo i to da sam ja prvi čovjek sa Pala koji je otišao pješke do manastira Ostrog i da tamo idem svake godine. Išao sam pješke i na grob patrijarka Pavla. Nosim ponosno i titulu „hađži“ koju sam dobio od jerusalimskog patrijarha. Ranjen sam u ratu na prvoj liniji u Sarajevu, na jedinom mjestu koje se nije pomjerilo nakon svih onih arbitraža, Dejtona i dogovora. Nisam ja nikakva ni šala ni komedija, niti sam glumio. Ja sam tu radi slijepih i obespravljenih – kaže Vukašinović.

unnamed-2

Na pitanje koji mu je bio glavni motiv da se kandiduje, Vukašinović kaže da želi da ispravi nepravde koje se čine invalidima u Republici Srpskoj.

– Slijepi ljudi su došli do ivice provalije sa svojim problemima i to me natjeralo da se kandidujem ispred SDS-a i da se borim za ostvarenje naših prava. Želim da budem bliže vlasti i opštinskim strukturama, da pomognem ljudima da se njihov glas čuje i da im pokušam olakšati rješavanje problema, prvo na opštinskom, a onda na višim nivoima – kaže Vukašinović.

On objašnjava da su slijepa i slabovidna lica na Palama 40 ili 50 kilometara udaljena od svog udruženja i da ne mogu da se okupljaju, zbog čega su se okrenuli organizovanju u ovom gradu.

– Veliki je broj slijepih, a najmanje ih je zbog posljedica rata.  Većina je bez vida je ostala od posljedica bolesti poput dijabetesa. Najviše me boli kada vidim našeg sugrađanina koji je bez vida ostao sa 19 godina a kategorisan je u drugu kategoriju i mjesečno prima pomoć 83 KM. On ne može sa tim ništa. Čovjek koji ne vidi, njegov život je skuplji barem za 30 odsto od onoga koji može sve sam da obavlja. Neke stvari mora da plati ili da zamoli nekoga da mu pomogne. Za to vrijeme, nas su uvijek predstavljali neki ljudi koji ne znamo da li su u stanju da se bore za nas – kaže on.

Vukašinović objašnjava da su ga veliki problemi koje muče slijepe i slabovidne natjerali da se okrene politici i da se angažuje na zaštiti njihovih prava. On govori da slijepih „nigdje nema“ a da će on dati sve od sebe da ova kategorija ne ostane na marginama društva.

– Zato sam se kandidovao. Ne zato što mi je dosadno i što ne znam šta bih radio, nisam ja Mahatma Gandi. Imamo stvarne probleme na koje neko treba da ukaže, koji su mnogo teži od prosjeka i da se na njima ne radi valjano, odlučio sam da pomognem. Nije to samo pitanje vida, šta se dešava kada se zbog dijabetesa nekome amputira noga? Bio sam kod jednog čovjeka koji je ranije vidio 30 odsto, a onda je izgubio sina i kaže mi da je od plakanja potpuno oslijepio. Šta da mu kažem na to? Problem slijepih i svih invalida prožet je nedostatkom sistemskih rješenja. Da bi jedan bijeli štap bio na raspolaganju, čovjek mora da ide do porodičnog doktora, pa kod specijalite, pa da mu papirologija prođe kroz fondove, da se načeka i nahoda dok riješi. E sad, ja imam i telefon i vozilo i šofera. Meni je lakše da to sve obavim. Šta ćemo sa onima koji ne žive u gradskim zonama i koji uopšte nisu pokretljivi – pita se Vukašinović.

unnamed

Kada se radi o sistemskim rješenjima, on kaže da zakoni postoje, ali da se ne primjenjuju, ili se to radi  selektivno. Ako ima neka veza, kaže on, možda nekoga negdje i uguraju.

– Ja sam sa 22 godine imao privatnu radnju u centru Sarajeva. Otišao sam u rat i ostao slijep, ali ne i bez želje da radim. Želim da radim i da se borim. Znate li kako je nekome ko je radio cijeli život, da se sad zaveže za krevet? Siguran sam i znam da ima načina da se slijepi zaposle i to za male pare. Ne može neko ko nema nogu da radi neki fizički zahtjevan posao, ali može da se bavi pčelarstvom, zar ne? Može da vozi taksi. Sa malo para bi se to moglo. Mislim da para ima ali nisu raspoređene. Ti ljudi su veoma skromni i ne traže ništa skupocjeno, ali sa par hiljada maraka bi se moglo svašta napraviti. Napravite od čovjeka pčelara za par hiljada maraka, a za par godina i gazdu. Em zaradi, em ga vratite u život – kaže Vukašinović.

Vukašinović je član SDS-a od njegovih početaka i kako kaže, ima stotinu razloga zašto podržava ovu stranku, ali da je najjači onaj da ga nikada nisu slagali. Međutim, oni koji su zaduženi da rješavaju pitanja ratnih vojnih invalida, kao i slijepih lica, svoj posao ne rade ili nemaju osjećaja za pravedniji odnos prema njima. Upravo ta dva razloga presudila su da Srpska dobije svog prvog slijepog kandidata na lokalnim izborima.

– Nikada nisam tražio nešto što mi ne pripada niti da mi se kupi mimo naroda. Htio sam da riješim probleme koji se tiču RS. Srpska je jedno vrijeme smatrala da RVI koji ima suprugu i dvoje djece stambeno pitanje može da riješi sa 24 000 KM. To je bilo u vrijeme kada sam ja rješavao svoje stambeno pitanje. E sad ja vas pitam: Ko može sa tim prama da riješi stambeno pitanje? To je tako bilo po zakonu. I umjesto da se kaže, tako vam je svima, imate pravo svi, neko je dobijao ovako, a neko onako. Išao sam i kod predsjednika RS, pa nisam uspio da dođem do njega. Kasnije mi je rečeno da nađem stan pa da će mi pomoći da ga kupim, ali onda su počeki da se kriju od mene, i na kraju me nisu ispoštovali. I onda dođete u situaciju da vidite kako se devalvira ta neka predsjednička funkcija. Pa neću valjda da ga sačekujem na ulici? E zato hoću u politiku! Moram da se borim za slijepe i slabovidne, za one koji nemaju noge i iza kojih nema ko da stane. Na teretu su svima i treba im pomoć, a ja želim da pomognem – kaže Vukašinović.

unnamed-1

Kad se kaže da ljudi imaju invaliditet, to se obično svede na spoštanje trotoara na pješački prelaz. Vukašinović govori da je priča mnogo šira, a nisu ni svi trotoari spušteni.

– Toliko je prepreka za naš život. Sinonim za slijepo lice je čovjek sa bijelim štapom i crnim naočarima. Svijest naroda nije sagledala koliko je, na primjer, teško slijepom čovjeku da obiđe oko auta parkiranog na trotoaru. I ne samo to. Sići će na ulicu i poginuće jer ne vidi. Naš je kolega je stradao upravo tako prije četiri ili pet godina. Kako ćemo mi da naučimo nekoga da hoda sa štapom, kada nema preduslove za to – govori on i dodaje da nije priča o slijepima samo o socijali.

Radi se o realnim preprekama, koje mnogima ništa ne znače, a njima su presudni za preživljavanje.

– Najveći problemi su nam vezani za stambena pitanja, nezaposlenost, slijepih i njihovih članova porodica, a onda su i skupi lijekovi. Ranije su slijepi mogli da rade na centralama, a sad je tehnika mnogo zahtjevnija. Sa druge strane, poslodavci koji dobiju podsticaje za zapošljavanje slijepih i slabovidnih, rijetko ispoštuju pravila i uglavnom ih iskoriste da izvaraju državu a ne da pomognu jednoj kategoriji kojoj je pomoć potrebna. Sve to muči našu populaciju i zato želim da se borim za njih – kaže Vukašinović.

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

1 KOMENTAR

  1. Разочарење, љутња, бол… Зар на овај начин враћамо херојима који си најбоље године, живот и здравље жртвовали да би ми данас имали мир и нормалан живот? Игоре, Паљани су поносни на Вас. Ове менталне карикатуре нису вриједне помена. Већ су све рекли о себи.

Comments are closed.