Vuk Bačanović: Eksluzivno – Iskaz sarajevskog piromana u policiji!

5050
Vuk Bačanović
Vuk Bačanović je sarajevski istoričar, novinar i urednik. Nakon što je izrazio, za sarajevsku javnost, nepodobno mišljenje, živi i radi na relaciji Mostar-Beograd.

Moje je ime N.D. Često sam više gladan nego žedan. Pod to drugo više mislim na pivo. Nemam doma. To jest, dom mi je u razvalinama Mašinskog fakulteta na Vilsonovom. Noću sam u mraku. Osim ako mi ko od dobrog naroda ne udijeli kakvu svijeću. Štedim ih ljeti da zimi imam na šta ugrijati ruke. Već sam rekao da sam često žedan piva. Prolazio sam tog dana pored one okrugle crkve, one tamo na Pofalićima.

U dvorištu graja, puno svijeta, muzika naka neka seljačka. Ja sam gradsko dijete, svega mi. Ne volim seljake. Nije, nisam nacionalista. Ne volim ja seljake bilo koje vjere i nacije. Nego kod ovih ima običaj da im taj, to što slave, ne znam šta je to… e pa, oni vjeruju kad im neko dođe na slavu da to može biti taj, svetac, taj neki kurac… eto u nečijem liku. I tako dobijem uvijek pivo. Dobio sam puno taj dan. Znaš ono, malo me bacilo. Dobro eto, puno me bacilo. I idem ti ja tako, vraćam se, ustvari da prilegnem tamo na Mašinski, kad ono, svega mi, al’ svega mi sjedi čovjek na stepenicama, napucan ono fino, odijelo, kravata, ispeglan, telefon najnoviji u ruci, lista ti on, lista, lista, prstom po onom, ne prestaje.

Čudno mi bi pravo. I hajd, ni pet ni šest u priču ja s njim. Pitam čoeka, šta će tu, mrak, prljavo, ima tu odmah kafića finih. Ne, reče on. On je baš gdje treba biti. Ja reko hajd ok. I reče onda on, al matere mi je ‘vak’ rekao, na ovaj način: “Izvinite, hoću li vas previše gnjaviti ako vas nešto upitam?” Ej, matere mi, mene svi ignorišu. Kome god se obratim, odmah se glava okreće. Kontaju prosim. E, kažem ja njemu da nije problem. I svega mi, pita me gdje se nalazi. Ja njemu da je na Vilsonovom. On meni reče da je pročitao tablu ali da me ne pita to, nego u kojoj državi se nalazi. Ja reko, evo ga, ovaj luđi od mene. Kažem mu u Bosni i Hercegovini. A on sebi krenu, sestre mi, nešto u bradu mrmljat: odlično, odlično, fantastično. I, hej, svega mi, ali svega mi pita me: “A koji je ovo vijek?” Ja sam matere mi zaboravio. “Vi u Bosni i Hercegovini ne znate ni koji je vijek, odlično, odlično, a možete li mi još nešto reći?’” Ja kažem može, al’ predstavi se frajeru, nemam pojma ko si. I on će ti, ono, fino, uglađeno, ko pravi onaj gospodin starinski sarajevski: “Oh izvinite ja sam potpuno zaboravio da se predstavim, ja sam profesor V… ekspert za crnu magiju i lažnu nacionalnu snošljivost.” I ne mogu sad da se sjetim šta bi sa V… nije naše ime, nešto kao Volfram, Volkan ne znam matere mi i upita ponovo: “A da nema kod vas neke, tako da to nazovem, nacionalne nesnošljivosti?” I šta ću ja, gradsko dijete i ja ti njemu ni pet ni šest. Profesore, nema ti toga kod nas mi se samo dijelimo na raju i na seljake ove što su došli iz pripizdine. Što se ne znaju po gradu ponašat’. I on opet nešto sebi u bradu “Odlično, fantastično” i vrti prstom po onom smartfonu ko veliki i opet me pita: “A ono BiH je zasnovana na Dejtonskom sporazumu?” Ja to bio i zaboravio, al kažem mu da jest. Dosadno postalo, svega mi. “Vi ste gospodine sada bili na slavi je li tako? Znate šta je to dabome. E zašto ja, istražujući, pažljivo i pomno nedostatke netrpeljivosti, otvaram na Facebooku stranicu koja se zove Antidejton, zašto je tu snimak slave i zašto ja tu čitam, dobri moj gospodine, sljedeće, užasno nepismne, rečenice: “Je li zna neko šta je u pitanju? Svadba, slava, referendum, političko okupljanje… ???? Ovako je bilo u Holiday Inn-u pred agresiju… IZAZIVAJU I TRAZE POVOD.SMISLJENO I INSTRUIRANO. MATER IM *EBEM CETNICKU.”, ili, molim vas: “Preobrazenje Gospodnje se slavi u crkvi, a ne ispred crkve krkanskim teferičom sa hrkljuš ponašanjem i isticanjem (č)etničkih zastava na “religijskoj” manifestaciji. Taj “običaj” slavlja na ovakav način nije ništa drugo do zapišavanje teritorije i izazivačka šaka u nos svakom Sarajliji.”, ili ovo, pogledajte: “BiH sta cekate i gledate ta govna tuda rascerajte to sad imate sa cime kogod trazi kao onaj magarac DODIK Sve treba cerat ili vesad sta cekate hocete oped da vas kolju.”

Ućutah se ja na to šta ću, ne volim belaje, a on će ti meni. “Vidite gospodine. Ti ljudi tamo su u opasnosti. Evo neki pišu da im je to zadnji put. Evo ja sam specijalni predstavnik Međunarodne zajednice i ja vas molim da mi pomognete, da mi učnite tu uslugu za jedno dvije, tri, četiri hiljade ovih vaših, kako ih zovete, ah da, maraka?” I ja šta ću, đe ću odbit, uzmem onu lovu, a on će ti meni: “Pop Danilo ujutro prebire po skladištu, tu ćete ga naći. Samo, pazite, skladište je mračno, trebaće vam neko osvjetljenje. Svijeća najbolje. Znate, u crkvama vole svijeće. A vi, kako vidim, niste Bošnjak. Zato vas je moja organizacija i odabrala. Tako će te se bolje uklopiti, pa će vas ljudi saslušati.”

I haj’ ja reko ujutro ću, spava mi se, pijan sam, ima tamo policije, čuva, šta ću ja sad. I, matere mi, okrenuh se, da se zahvalim gospodinu, kad ono, svega mi, sestre mi, nesta frajera. I hajd da ga ispoštujem, krenem ti ja u nedelju ujutro u to njihovo, tamo, sladište. Rano ujutru, jebat ga, ne radi crkva, a ja mamuran. I reko, mora bit najbolje kroz prozor, jel’ da ipak budem tu kad čovje uđe. Znam da nije bilo pametno, al nisam ni ja pametan, svega mi, ne bih bio beskućnik da jesam. I uđem ti ja i tamo nekakve skule, kosilice, čudesa… upalim svijeću da vidim i odjednom, al svega mi, nešto klizavo na podu, jal ulje, jal nešto i ja pljuuuus, pade, odleti ona svijeća na ulje, planu sve oko mene. I haj nekako se izvučem kroz onaj prozor, pade dole, razbi se, evo vidiš još mi kraste na koljenima, kad opet preda mnom isti onaj frajer. Stvori se, eto stvori se, ne moraš mi vjerovati, ali se stvorio. I kaže: “Namjerno sam ti zaboravio reći da je pop Danilo jučer slučajno prolio ulje iz kandila i nije očistio pod.” A ja gledam ko blesav, ono lice mi u znaku pitanja, kontaš. “Rekao sam ti ko sam ja. Profesor Voland, stručnjak za crnu magiju, a u posljednje vrijeme i lažnu nacionalnu snošljivost. Ne volim kad psi laju, a ne ujedaju, ili će ujesti tek nekad iz gomile, pa sam im, evo, malo, pomogao.” I to reče i nestade. Ej svega mi! Nestade ga preda mnom, kao da ti sad nestaneš. I one pare iz džepa nestadoše. Tako je bilo, ne lažem.

Vuk Bačanović

Vuk Bačanović je sarajevski istoričar, dugogodišnji novinar i urednik. Protjeran od sarajevske javnosti zbog drugačijeg mišljenja. 

Besplatnu aplikaciju portala SrpskaCafe preuzmite ovdje.

8 KOMENTARA

  1. Može samo idiotu pasti napamet da ruši i pali crkve i džamije. Umjesto da se cjelokupan rad unešen u ove objekte cijenjen i da se stoga izvršila prenamjena tih objekata u nešto korisnije, tipa biblioteke, domove kultura i sl, u “oslobođenim” srpskim/bošnjačkim mjestima. Sarajevo je iskrivio taj pristup bio pretvaranjem konkretno ove crkve u javni wc, ali hajd, bili su merhametli da je ne poruše, a ne ko ovi drugi Srbi.

    • Javni WC? Nije tačno. Nekoliko puta, prilikom posjeta Sarajevu, sam želio ući unutra da vidim kako je, ali je sve zaključano, za onog ko traži wc onaj zid oko nje je velika prepreka. Ja još nisam naletio da mogu i u dvorište ući, a unutar hrama ne. A u onoj glavnoj crkvi u centru sam bio, uvijek otključano i svi mogu ući kad god žele. Zato, prota Nićifore, nemoj da pišeš gluposti.

  2. obzirom na atmosferu dole, ovo je tek početak. mislim da će nakon referenduma da hvataju i pale ljude po ulicama. bačanović je pobjegao na vrijeme.

  3. Jbg Vuce pojio si gowno sa ishitrenim komentarima o tome kako Sarajevo jedva ceka da pali crkve kao da ti je bilo drago da bi mogao srat, a sad lafo prebacujes na urote međunarodne zajednice. Ne ide!

Comments are closed.